Засыпаю тихо, от Родины вдали,
И мне край мой далекий снится.
Луга и просторы хлопковых полей,
Заливающаяся трелью синица.
Пойма реки, проселочные дороги,
Бродячие ветры далеких долин.
Шелестящие волны, берег пологий,
Где серебрится горькая полынь.
Желтые сережки весенной ивы,
Цветущие урюки, глиняные дувалы.
Дальний крик осла, поле в мареве,
Бабье лето в паутинной вуале.
Люблю тебя, Родина душой и телом,
Хорошее помню, все плохое забыл.
И горжусь тем, что на свете белом,
Огненным твоим Вулканом я был!
22/11/2018.
10:27 дня.
Канада, Онтерио.
Эй, шоир, авомнинг сенга бўлган меҳри муҳаббати билан жудейла унақа ғурурланворовурма.
Ҳаяжонли мақтовлар лахзали шовқин каби ўтади кетади.
Ва сен оломоннинг совуқ кулгисини эшитасан.Лекин сен уларга эътибор берма, ва жиддий қиёфада ҳотиржам яшашда давом эт.
Сен подшохсан, ёлғизликда яша.
Ёзган асарларинг, қилган жасоратли амалларинг учун ҳеч кимдан мурувват ва мукофот кутмай, ўзинг севган хаёлларинг меваларини хил хил пишириб, озод йўлдан совуқ ақлинг бошлаган ёққа қараб кетавер.
Мукофотларнинг ҳаммаси сенинг ўзингда.Сен ўз ёзганларингни адабиётшунос олимларданда минг карра яхшироқ биласан.
Айтчи, сен ўз яратган асарларингдан қониқиш ҳосил қиласанми, эй сўз мусаввири?
Агар қониқаётган бўлсанг, унда оломон уларни истаганча топтасин, лойга қорсин, ва сенинг чироғинг парпираб ёниб турган муқаддас меҳробга туфлайверсинлар. Ундайларга ачиқма аччиқ этюднигингнинг учинчи оёғини шодон ликиллатиб тураверсин.
(Треножник, учамак, яъни уч оёқли этюдник деганда, Пушкин одамни, шоирни назарда тутмоқда. Шоирни кўролмайдиган бахил, хасадгўй хайвонларнинг ҳатто ғўддайган катта тоғни тиқиб қўйса ҳам, сўриб, кичрайтириб юборадиган оғзига треножникнинг УЧИНЧИ ОЁҒИ демоқчи. )
После бесчисленных скандалов своей жены, Якану ибн Хакан все же пришлось лететь на планету "Гуррабаш", чтобы привезти оттуда драгоценные камни. Он знал о том, что на той далекой планете, самый дорогой материал - это кизяк. Оказывается, гуррабашы выбрасывают алмазы и золото в свалку, в мусорные баки, как ненужные вещи. Якан ибн Хакан долго готовился к длительному и опасному полету, тщательно проверив исправность своей летающей тарелки.Потом, взяв свое водительское удостоверение и паспорт полетел на планету "Гуррабаш", загрузив в багажник своей летающей тарелки, как можно больше кизяков, которые он собирал на лугах все лето. Тарелка его летела на большой скорости сквозь космические камни такие, как метеориты, астероиды, кои иногда с грохотом попадали в толстое пуленепробиваемое лобовое стекло летательного агрегата. Не смотря на это, космический летательный аппарат Якана ибн Хакана продолжил свой путь по просторам бескрайнего космоса, освещая себе дорогу мощными фарами. Якан ибн Хакан больше всего боялся заснуть, так как засыпая он может совершить космокатастрофу и погибнуть. Поэтому, чтобы не заснуть за штурвалом, он начал петь песню великого узбекского певца из Ферганы Таваккала Кадырова "Охшайдику" на стихи поэта Хамзы Хакимзады Ниязий, кого зверски убили религиозные фанаты, забрасывая камнями в Шахимардане. Якан ибн Хакан летел долго, пока возле воздушного ресторана, какой - то странный тип высокого роста, тощий, как шайтан, не остановил его космостопом, поднимая большой палец вверх. Якан ибн Хакан остановил свой летательный аппарат и человек в скафандре залез в кабину.
- Закройте дверь и пристегните ремень! - сказал Якан ибн Хакан.
-Ну, спасибо вам огромное, друг мой, что помогаете! Замерз весь. Летел я в соседную галактику и на тебе, сломалась летающая тарелка, на которой я летел. Я не стал тратить деньги на ее ремонт и ждать прихода механиков. К тому же, она не моя. Арендовал эту развалюху у соседа. Дай думаю, лучше поймаю какую нибудь попутную летающую тарелку и полечу дальше. Летать на космобусах я не люблю.Там полно нехорошых пьяных гуманоидов... А вы меня узнаете? - спросил он вдруг, хитро улыбаясь.
-Нет, я вас что -то не припоминаю. Может, где - то пересекались, виделись, не знаю - ответил Якан ибн Хакан, бросая беглый взгляд в зеркало заднего вида.
Попутчик продолжал: - Это я, Лаинжон Лаънат, причинивший вам много зла. Помните мы однажды сидели в гостях у ибн Нигмана, выпивая водку и когда у нас кончилась выпивка, вы полетели на этой своей старой летающей тарелке за водкой, исчезая в метель. Вот тогда я нанёс тяжёлый удар по голове ибн Нигмана монтировкой. Когда он упал с окрававленной головой на пол, я обчистил его карманы, взял деньги и драгоценности и , чтобы избавиться от тело, я выбросил труп ибн Нигмана в глубокий заснеженный овраг. Думал, загрызет его труп стая голодных волков, не оставляя улик. Ваш паспорт в целлофановой обложке, который я украл у вас вместе с деньгами, когда вы осоловели, набрав лишнего, тоже выкинул в овраг. Потом скрылся в лесу. Непроглядная пурга все бушевала. Весной, когда растаял снег, полицейские обнаружали сгнившее до не узнаваемости тело ибн Нигмана и ваш паспорт. Потом вас задержали, подозревая в убийстве и вас посадили в тюрьму на долгие годы. То есть вы сидели все эти годы в тюрьме из - за моих грехов. Я думаю, что сегодня встретила нас сама судьба, от которой не убежишь. Я глубоко раскаиваюсь о содеянном и мне очень хочется просить у вас прошения, Якан ибн Хакан. Было бы хорошо если вы простили меня.
Якан ибн Хакан молчал и спокойно себе летел, не отрывая глаз от космическо -воздушной дороги, вместо того, чтобы, бросаться на подлого Лаинжона Лаънат и задушить его.
- А может вы хотите что бы я просил прощения у вас в писменном виде? - спросил Лаинжон Лаънат, улыбаясь.
- Да, пожалуй. Желательно в двух эгземплярах. Одну оставлю себе, а другую председательствующий судья будет приобщать к уголовному делу в суде - ответил Якан ибн Хакан, тоже с улыбкой на устах.
Потом добавил. - Знаете, Лаинжон Лаънат, я с пониманием отношусь к больным людям, в душевном смысле этого слово. Так же и к подлым и завистливым типам и тупым безмозглым животным - сказал он.
Такими разговорами они продолжали полёт до тех пор, пока сверхскоростной космический супперагрегат Якана ибн Хакана не попал в воздушную яму, напоминаюшая бетонамешалку, где многочисленные обломки метеоритов не забарабанили по корпусу.
Поёнсиз самолар сахросида қуёш,
Думалар ёнаётган шувоқ сингари.
Далаларга қўнар шом хасрати ювош,
Чўкар дарёларга ойнинг лангари.
Чирилдоқ гоҳ жўшиб, гоҳида тўхтаб,
Чириллар, тополмай беркингани жой.
Ипи қўлдан чиққан пуфакка ўхшаб,
Осмонга оҳиста кўтарилар ой.
25/01/2020.
Эрта билан 9:51.
Канада, Онтерио.
Зулматда чирилдоқ чириллаган он,
Тўлин ой порласа пайкалга қараб.
Яғир дўппинг кийиб, елкангда кетмон,
Далаларда юрсанг ёлғиз, сув тараб.
Сокин увотларда бўзрайса фонар,
Оқшом юлдузларни бирма бир ёқса.
Оғзини ланг очиб ойдин далалар,
Ойнинг қўрғонига ағрайиб боқса.
Сувлар жилдираса, пушталар тўлиб,
Кўршапалак учса шодон, овозсиз.
Ўлтирсанг порлаган ойга термулиб.
Оддий сувчи бўлсанг, бўлсанг саводсиз.
Шийпон тамондаги сўрида ётсанг,
Ғир - ғир эсаверса тунги шабада.
Уйғонсанг тўрғайлар чулдираётган,
Ўз она юртингда, тонги далада.
7-август, 2010 йил.
Тунги соат 1 дан 56 дақиқа ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
Олмос юлдузларнинг ғазнаси очиқ,
Ой - ховуз сувида ҳайру садақа.
Ховузда нилуфар ғунчаси ёпиқ,
Ўлтирар зангори япроқда бақа.
Юлдузлар бақадан қўрқади ёмон,
Олов совуқ сувдан қўрққандай худди.
Тилини узатиб осмонлар тамон,
Бақа бир юлдузни ямламай ютди.
Сўнг яна бирини, кейин бошқасин,
Ютаверди олмос чивиндай тутиб.
Тўлин ой беркиниб олди, қисқаси,
Қўрқиб, нафасини ичига ютиб.
Ой мағрибга жуфтак ростлади, қочди,
Ҳадемай тун ўрнин эгаллар кундуз.
Ховузда нилуфар ғунчасин очди.
Осмонда битта ҳам қолмади юлдуз.
12 март, 2014 йил.
Кундуз соат 2 дан 25 дақиқа ўтди.
Канада.Бремптон шаҳри.
Баҳор келар, тарқалар туман,
Тарқагандай қайғули тушлар.
Қайтиб келар булутлар билан,
Инларини соғинган қушлар.
Ўрик гулларини ўпар дайди ел,
Гуллар бошин эгар, уялиб.
Читтак ноласига қулоқ тутар эл,
Белкуракка ўйчан суяниб.
01/02/2020.
Кеч соат 6:57.
Канада, Онтерио.
Хорғин куз ёмғири ёғиб, чарчаган,
Ёмғирда ойнадек ювилган туйғу.
Одамлар хаёлчан қарар дарчадан,
Ўйчан кўзларида исмсиз қайғу.
Кўлмак кулгичида кумуш халқалар,
Пичирлар дуогўй ёмғирнинг лаби.
Бир юпун мажнунтол маҳзун чайқалар,
Унсиз йиғлаётган паризод каби.
Охир тамом бўлди ёмғир кўз ёши,
Табиат йиғидан тўхтади, тинди.
Гулларнинг ер қадар эгилди боши,
Борлиққа сукунат, ҳаловат инди.
Хаёлчан, тортинчоқ боғлар бир ёнда,
Мармардай ялтирар боғлар йўлаги.
Ғийт - ғийт этар кузги ғамгин осмонда,
Ғозлар галасининг бўм - бўш челаги.
9 июл, 2011 йил.
Тунги соат 2 дан 36 дақиқа ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
Ёмғирларда ялтирайди тош,
Қарар ўйчан табиат ромдан.
Ёғаётган ёмғирмас, кўз ёш,
Кўзларингдан дувиллаб томган.
Сен кетасан соябон қўлда,
Олислайсан мисоли рўё.
Дарахт акси, кўлмакли йўлда,
Чўкиб ётар кўзгуга гўё.
Сенсиз энди юрак қийналар,
Эриб борар изларингда қум.
Сен кетасан, ғамгин ойналар,
Одам каби йиғлайди юм - юм.
31 июл, 2011 йил.
Кундуз соат 1 дан 29 минут ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
Ловуллаб ёнганча кузги гулханда,
Гувиллар хаёли паришон боғлар.
Ўйчан куз лабида қахрабо ханда,
Қағиллаб, жимликни бузади зоғлар.
Боди изғиринда ялонғоч, юпун,
Яланг новдалари қолса ҳам қақшаб,
Оппоқ чойшаб ичра ухламоқ учун,
Боғлар ечинаркан аёлга ўхшаб.
Дарёнинг лабида қамишлар найи,
Хазонга кўмилар йўлаклар, томлар,
Кўча фонусига тираб манглайин,
Йиғласа мўридай қорайган шомлар.
Олис ўлкалардан келгандай қайтиб,
Дарчангдан тўлин ой мўралаган пайт,
Адашган йўловчи сингари дайдиб,
Гоҳо тушларинга кираманми, айт?
13 август, 2011 йил.
Кундуз соат 3 дан 23 минут ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
У стол устида ётган қоғоз марказига
қалам билан нуқта қўяркан, деди:
- Бечора, қанчалар ёлғиз у
қоғознинг қор босган далаларида!..
Сўнгра шоша пиша ўчиргич билан
ўчираркан нуқтани, ўзига ўзи:
-Энди қорбўронда кўринмай кетди -
деди, қайғу билан чуқур хўрсиниб.
Сўнг дераза ортида бўралаб ёғаётган
Тунг лайлакқорга термулди узоқ.
05/02/2020.
Кеч соат 5:55.
Канада, Онтерио.
Ёлғиз кезинасан ўтлоқ томонда,
Кўринмайди кузги йўлларда биров.
Сигиринг излайсан кузги туманда,
Қошу кипригинга қўнади қиров.
Боғлар сукунатга, хаёлга ботган,
Ёстиқ қилиб ётар жимлик ковушин.
Тинглаш учун аста учиб тушаётган,
Япроқларнинг мунгли товушин.
11/02/2020.
Эрта билан соат 8:16.
Канада, Онтерио.
Бу хазон, кўзлари ожиз ошиқнинг
Қўлидаги ўқилмаган хат.
Кимсасизлик, сукунат балки,
Сўзсиз қўшиғидир соқов ҳофизнинг.
Мен бўлсам,
Кузги далаларда, тунги зулматда
Ёлғиз увлаётган қора шамолман.
Сен пастак дераза ёнида,
Қировли гулзорда булбулни кутиб,
Музлаб қолган атиргулмисан?
Чирпираб учаётган қор учқунларичи?
Ёруғ ойналарга талпинаётган
Сон - саноқсиз оппоқ парвоналарми?..
Айтгил, нима учун, кимни соғиниб,
Сочлари қувв оқарди қишнинг?
20 август, 2012 йил.
Кундуз соат 3 дан 20 минут ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
Фарид Усмоннинг сурати ФБ саҳифасидан ўғирлаб олинди.
Фарид Усмонга Ўзбекистон халқ шоири унвони берилса, яхши бўлар эди.
Х.В.
Ватанда яшаб юрган пайтларим, бир кеча ғаройиб туш кўрдим. Тушимда иккита фаришта оёқлари ерга тегмай, ҳавода муааллақ турар, уларнинг бири оппоқ, тирик кабутарни ушлаб олган эди.Кабутар оёғига букланган қоғоз маҳкамланганди. Иккинчи фаришта чиройли жилмайиб, кабутар тутган фариштага қараркан, менга ишора қилиб: Бу ўзиники, бер унга деди. Кабутар тутган фаришта қуш оёғидаги қоғозни менга топширгач, уйғониб, ғалати аҳволга тушиб қолдим.Хотинимга тушимни сўйларканман, уни қўрқитиб: - Тушимда фаришталар мактуб ташлаб кетишди. Афтидан менга у дунёга жўнаш учун чипта келдиёв.Куним битган кўринади. Мабодо менга бир нарса бўлса, болаларни эхтиёт қил.Қўлёзмаларим йўқ бўлиб кетмасин.Эҳ аттанг, қанча шеър, ҳикояю романлар ёзмоқчи эдим.Наҳотки энди нийятимга етолмай, ўлиб кетсам -дедим мен, афсусланиб.
Хотиним бечора бўлса: -Э, шоир, нафасингизни иссиқ қилсангизчи - деди, йиғламсираб. Шу пайт нима учундир шеър ёзгим келиб, стол лампасини ёқдимда, бир зумда "Ватан" деган шеърни ёзиб қўйдим. Эртасига ишга борсам, йўлда мошина - пошина уриб кетиб, пўк этиб ўлиб турмай -деган хаёлда ишга бормасликка қарор қилдим.Эрта билан эса, қазоси етса, қози ўлибди деган мақолни эслаб, қазодан қочиб қутилиб бўладими дедиму, таваккал ишга жўнадим.Кечгача ҳавотирланиб юрдим, лекин фожиа юз бермади. Шундан сўнг, фаришталар келтирган мактуб "Ватан" шеъри эканини англаб етдим.Йиллар ўтиб, мен ҳорижда яшаётганимга қарамай, у шеър Ватанимда, серсаҳифа бир газетанинг муқовасида эълон қилинди. Шунда мен ўша шеърни ростдан ҳам фаришталар олиб келганига юз фойиз амин бўлдим. Шунақа мўъжизалар ҳам юз бериб турар экан бу ҳаётда, азизлар.
Холдор Вулқон.
Ватан
Сен агар буғдой бошоқ бўлсанг, сомонингман, Ватан,
То абад бошинг омон бўлсин, товонингман Ватан.
Барча яхши, барча оқил, барча доно, файласуф,
Қимтиниб бир чеккада юрган ёмонингман, Ватан.
Чор тараф зулмат, туман, увлайди минг минглаб шоқол,
То саҳар гулҳан ёқиб чиққан чўпонингман, Ватан.
Барча жим, тилсиз пусиб, мум тишлаганда ҳайқириб,
Ҳақ сўзин дор остида айтган забонингман, Ватан.
Бўлмасин оввора ёв ойболта қайраб қатлима,
Қатл этиб ўлдирса ҳам, ўлмас омонингман Ватан.
Юртда Вулқон чўққидек бошим булутлардан баланд,
Ёв учун мангу ўтиб бўлмас довонингман, Ватан!
Men bir paytlar, Zavqiyga o‘xshatma qilib:
Yer talashgan hey birodar, to‘kma inson qonini,
Sen ketarsan bu rovoqdan, yer axir, Olloniki.
deya yozgan edim.Darhaqiqat, shonli bobomiz Amir Temur imperiyasi tasarrufidagi xududlarda hozir boshqa xalqlar hayot kechirmoqda.
Shundan yetarli xulosa chiqarib, biz o‘zbekistonliklar irqchilikdan, millatchilikdan iloji boricha yiroq yurmog‘imiz, dunyodagi barcha xalqu elatlar bilan siyosiy garmoniyada, yani uyg‘unlikda, yagona oila farzandlariday tinch, ahil - inoq hayot kechirmog‘imiz kerak.
Negaki yer yuzida yashayotgan barcha insonlar Odam Atoning bolalaridir.
Bir ota - ona farzandlari, koinotdagi yakkayu yagona, "Insoniyat" deb atalgan oila a’zolarining yer talashib urishishi naqadar xunuk!
Qo‘ni qo‘shni davlatlar bilan o‘zaro ahillikda yashash g‘oyasi asosida O‘zbekiston Respublikasi prezidenti janob Mirziyoyevning bugungi olib borayotgan, murosa ustiga qurilgan siyosati juda to‘g‘ri siyosat.
Shu gapimni ham darrov maddoxlikka yo‘yuvchi, og‘ziga katta tog‘ni tiqib qo‘ysa ham, so‘rib - so'rib, kichraytirib yuborguvchi tuban kimsalar bo‘lsa, ulardan aslo xafa bo‘lmaymiz.
Chunki undaylar, hatto xafa bo‘lishga ham noloyiq.
(X.V.)
Poyonsiz samolar saxrosida quyosh,
Dumalar yonayotgan shuvoq singari.
Dalalarga qo‘nar shom xasrati yuvosh,
Cho‘kar daryolarga oyning langari.
Chirildoq goh jo‘shib, gohida to‘xtab,
Chirillar, topolmay berkingani joy.
Ipi qo‘ldan chiqqan pufakka o‘xshab,
Osmonga ohista ko‘tarilar oy.
25/01/2020.
Erta bilan 9:51.
Kanada, Onterio.
Zulmatda chirildoq chirillagan on,
To‘lin oy porlasa paykalga qarab.
Yag‘ir do‘pping kiyib, yelkangda ketmon,
Dalalarda yursang yolg‘iz, suv tarab.
Sokin uvotlarda bo‘zraysa fonar,
Oqshom yulduzlarni birma bir yoqsa.
Og‘zini lang ochib oydin dalalar,
Oyning qo‘rg‘oniga ag‘rayib boqsa.
Suvlar jildirasa, pushtalar to‘lib,
Ko‘rshapalak uchsa shodon, ovozsiz.
O‘ltirsang porlagan oyga termulib.
Oddiy suvchi bo‘lsang, bo‘lsang savodsiz.
Shiypon tamondagi so‘rida yotsang,
G‘ir - g‘ir esaversa tungi shabada.
Uyg‘onsang to‘rg‘aylar chuldirayotgan,
O‘z ona yurtingda, tongi dalada.
7-avgust, 2010 yil.
Tungi soat 1 dan 56 daqiqa o‘tdi.
Toronto shahri, Kanada.
Olmos yulduzlarning g‘aznasi ochiq,
Oy - xovuz suvida hayru sadaqa.
Xovuzda nilufar g‘unchasi yopiq,
O‘ltirar zangori yaproqda baqa.
Yulduzlar baqadan qo‘rqadi yomon,
Olov sovuq suvdan qo‘rqqanday xuddi.
Tilini uzatib osmonlar tamon,
Baqa bir yulduzni yamlamay yutdi.
So‘ng yana birini, keyin boshqasin,
Yutaverdi olmos chivinday tutib.
To‘lin oy berkinib oldi, qisqasi,
Qo‘rqib, nafasini ichiga yutib.
Oy mag‘ribga juftak rostladi, qochdi,
Hademay tun o‘rnin egallar kunduz.
Xovuzda nilufar g‘unchasin ochdi.
Osmonda bitta ham qolmadi yulduz.
12 mart, 2014 yil.
Kunduz soat 2 dan 25 daqiqa o‘tdi.
Kanada.Brempton shahri.
Bahor kelar, tarqalar tuman,
Tarqaganday qayg‘uli tushlar.
Qaytib kelar bulutlar bilan,
Inlarini sog‘ingan qushlar.
O‘rik gullarini o‘par daydi yel,
Gullar boshin egar, uyalib.
Chittak nolasiga quloq tutar el,
Belkurakka o‘ychan suyanib.
01/02/2020.
Kech soat 6:57.
Kanada, Onterio.
Xorg‘in kuz yomg‘iri yog‘ib, charchagan,
Yomg‘irda oynadek yuvilgan tuyg‘u.
Odamlar xayolchan qarar darchadan,
O‘ychan ko‘zlarida ismsiz qayg‘u.
Ko‘lmak kulgichida kumush xalqalar,
Pichirlar duogo‘y yomg‘irning labi.
Bir yupun majnuntol mahzun chayqalar,
Unsiz yig‘layotgan parizod kabi.
Oxir tamom bo‘ldi yomg‘ir ko‘z yoshi,
Tabiat yig‘idan to‘xtadi, tindi.
Gullarning yer qadar egildi boshi,
Borliqqa sukunat, halovat indi.
Xayolchan, tortinchoq bog‘lar bir yonda,
Marmarday yaltirar bog‘lar yo‘lagi.
G‘iyt - g‘iyt etar kuzgi g‘amgin osmonda,
G‘ozlar galasining bo‘m - bo‘sh chelagi.
9 iyul, 2011 yil.
Tungi soat 2 dan 36 daqiqa o‘tdi.
Toronto shahri, Kanada.
Yomg‘irlarda yaltiraydi tosh,
Qarar o‘ychan tabiat romdan.
Yog‘ayotgan yomg‘irmas, ko‘z yosh,
Ko‘zlaringdan duvillab tomgan.
Sen ketasan soyabon qo‘lda,
Olislaysan misoli ro‘yo.
Daraxt aksi, ko‘lmakli yo‘lda,
Cho‘kib yotar ko‘zguga go‘yo.
Sensiz endi yurak qiynalar,
Erib borar izlaringda qum.
Sen ketasan, g‘amgin oynalar,
Odam kabi yig‘laydi yum - yum.
31 iyul, 2011 yil.
Kunduz soat 1 dan 29 minut o‘tdi.
Toronto shahri, Kanada.
Lovullab yongancha kuzgi gulxanda,
Guvillar xayoli parishon bog‘lar.
O‘ychan kuz labida qaxrabo xanda,
Qag‘illab, jimlikni buzadi zog‘lar.
Bodi izg‘irinda yalong‘och, yupun,
Yalang novdalari qolsa ham qaqshab,
Oppoq choyshab ichra uxlamoq uchun,
Bog‘lar yechinarkan ayolga o‘xshab.
Daryoning labida qamishlar nayi,
Xazonga ko‘milar yo‘laklar, tomlar,
Ko‘cha fonusiga tirab manglayin,
Yig‘lasa mo‘riday qoraygan shomlar.
Olis o‘lkalardan kelganday qaytib,
Darchangdan to‘lin oy mo‘ralagan payt,
Adashgan yo‘lovchi singari daydib,
Goho tushlaringa kiramanmi, ayt?
13 avgust, 2011 yil.
Kunduz soat 3 dan 23 minut o‘tdi.
Toronto shahri, Kanada.
U stol ustida yotgan qog‘oz markaziga
qalam bilan nuqta qo‘yarkan, dedi:
- Bechora, qanchalar yolg‘iz u
qog‘ozning qor bosgan dalalarida!..
So‘ngra shosha pisha o‘chirgich bilan
o‘chirarkan nuqtani, o‘ziga o‘zi:
-Endi qorbo‘ronda ko‘rinmay ketdi -
dedi, qayg‘u bilan chuqur xo‘rsinib.
So‘ng deraza ortida bo‘ralab yog‘ayotgan
Tung laylakqorga termuldi uzoq.
05/02/2020.
Kech soat 5:55.
Kanada, Onterio.
Yolg‘iz kezinasan o‘tloq tomonda,
Ko‘rinmaydi kuzgi yo‘llarda birov.
Sigiring izlaysan kuzgi tumanda,
Qoshu kipriginga qo‘nadi qirov.
Bog‘lar sukunatga, xayolga botgan,
Yostiq qilib yotar jimlik kovushin.
Tinglash uchun asta uchib tushayotgan,
Yaproqlarning mungli tovushin.
11/02/2020.
Erta bilan soat 8:16.
Kanada, Onterio.
Bu xazon, ko‘zlari ojiz oshiqning
Qo‘lidagi o‘qilmagan xat.
Kimsasizlik, sukunat balki,
So‘zsiz qo‘shig‘idir soqov hofizning.
Men bo‘lsam,
Kuzgi dalalarda, tungi zulmatda
Yolg‘iz uvlayotgan qora shamolman.
Sen pastak deraza yonida,
Qirovli gulzorda bulbulni kutib,
Muzlab qolgan atirgulmisan?
Chirpirab uchayotgan qor uchqunlarichi?
Yorug‘ oynalarga talpinayotgan
Son - sanoqsiz oppoq parvonalarmi?..
Aytgil, nima uchun, kimni sog‘inib,
Sochlari quvv oqardi qishning?
20 avgust, 2012 yil.
Kunduz soat 3 dan 20 minut o‘tdi.
Toronto shahri, Kanada.
Kuzda ketganingni sezmay qolamiz,
Ummonlar ustida uchasan oylab.
Xazonrez bog‘larda o‘yga tolamiz,
Olis o‘lkalardan qaytishing poylab.
Bo‘ronlar ham seni to‘solmas yo‘ldan,
Vujudingni tuman yamlamay yutar.
Uy olib Maslaxat yo Oltinko‘ldan,
Odamday bir joyda yashasang netar?
Har bahor xalloslab qaytib kelasan,
Qishlasangda Misr va yoki Chinda,
Chug‘ur chug‘ur sayrab, zavqqa to‘lasan,
Loylar marjonidan qurilgan inda.
Loyni iylarmishsan tumshug‘ing bilan,
Bu qanday guvalak, ayt, qanday usul?
Ko‘lmaklarda goho aytgancha o‘lan,
Cho‘milasan, vojib bo‘lganday g‘usl.
Bu yil yana izlab yashamoqqa joy,
Eshitdim, qaldirg‘och, kelibsan qaytib.
Yana in quribsan, tumshug‘ingda loy,
Bizni xasharga ham qo‘ymabsan aytib.
24 may, 2014 yil.
Tungi soat 1 dan 17 daqiqa o‘tdi.
Kanada.Brempton.
Sharros quyar ekan shovqinli jala,
Guldirak faryodi olamni tutar.
Seldan guvillagan o‘tlog‘u dala,
Sharshara ortida ko‘rinmay ketar.
Lek shadid talo to‘p ko‘p o‘tmay yana,
Taqa taq to‘xtarkan, tinib qolar sel.
Osuda sukunat qo‘ngan ko‘chaga,
Xayolchan termular darchalardan el.
Shalobbo bog‘larda shodumon qushlar,
Chug‘ur chug‘ur sayrab, quyosh charaqlar.
Ko‘chada osmonu falakdan tushgan,
Bus - butun bir ko‘zgu yotar yaraqlab.
23/02/2020.
Kunduz soat 10:27.
Kanada, Onterio.
Yetar daydiganim, qaytaman uyga,
Kechirgandir meni hokim hukumat.
Sog‘intirdi shamol kapalak quvgan,
Qadrdon dalalar, sokin sukunat.
Boshda yag‘ir do‘ppim, qo‘ltig‘imda qop,
Jo‘nayman o‘rilgan bug‘doyzor tomon.
Tig‘day yaraqlagan panshaxani ob,
El bilan dalada to‘playman somon.
Qaylardadir eshak xangraydi uzoq,
Maynalar qo‘nadi sigir shoxiga.
Keng dalada to‘xtab, tutaman quloq,
Uzoqdan hasratli kakku ohiga.
Qadrdon so‘qmoqni izlab topaman,
Menga bosh irg‘aydi o‘tloqda biya.
Hayratdan ochilgan og‘zim yopaman,
Ari-pari kirib ketmasin deya.
Yolg‘iz, "Cho‘chqaxona"* tomonda yursam,
Dil qushim qutilgan kabi tuzoqdan.
"Zilolmos"* tarafda xayqirib, xursand,
Poyezd gudok berar menga uzoqdan.
19/02/2020.
Erta bilan soat 7:51.
Kanada, Onterio.
*"Cho‘chqaxona" - Qoradaryo sohilidagi qadimiy cho‘chqaxona xarobasi.
* "Zilolmos" - Kuyganyordagi daryo ustiga qurilgan yashil rangli temir ko‘prik.Zeleniy most.
Yo‘lovchi turtinib borar ko‘chada,
Qorzarralar aro, ko‘zlab uyini.
Qaysidir darchada chiroq o‘chadi,
Chirpiraydi telba qorlar quyuni.
Qor hamon qiyalab yog‘adi tinmay,
Xaloyiq dong qotib uxlagan payti.
Zulmatlardan menga so‘ngi tramvay,
Qo‘ng‘iroq qiladi qayta va qayta.
24/02/2020.
Erta bilan soat 9:56.
Kanada, Onterio.
Zulmatda laylakqor yog‘ar bo‘ralab,
Pichirlaydi darcha, alaxlar.
Oppoq qorlar kafaniga o‘ranib,
Menga bunday boqmang, daraxtlar.
Qaraysiz qor bosgan yo‘lga intizor,
Kafanday oqarar qor bosgan dala.
Yuraman, poyimda xurrak otar qor,
Qorbo‘ron uylarning oynasin yalar.
Yalang shoxingizda qirov yaraqlar,
Chiqmaydi kulbangiz tomidan tutun.
Ko‘mir bo‘lmasa ham, hech yo‘q, daraxtlar,
Nahot topolmaysiz ozgina o‘tin?..
29/02/2020.
Kunduz soat 12:20.
Kanada, Onterio.
Olis okeanlar ortida qolgan,
Uy eshigi balki turar ochilib.
Va g‘amgin shu’lalar to‘shalgan polda,
Kitoblarim yotar sochilib.
Pastak kulbalarda chiroq yoqarlar,
Dalalar osuda sukutga cho‘mar.
So‘ngra yum - yum yig‘lab iskabtoparlar,
Shom hasratin sohilga ko‘mar.
Yulg‘un o‘sgan baland jarlar uzra jim,
Sas - sadosiz asta ko‘tarilsa oy,
Yorishib ketadi mening lablarim,
La’lin lablaringa muhr bosgan joy.
Yodga tushsa nogoh daryoning labi,
Yolg‘iz u damlarni eslasang gohi,
Zulmatli bog‘larda chirildoq kabi,
Chirillar, oh chekib sevgi arvoxi.
9 aprel, 2011 yil.
Kunduz soat 3 dan 35 minut o‘tdi.
Toronto shahri, Kanada.
Kuzgi chorbog‘larda yorildi anor,
Tindi botargoxda qushlar janjjali.
Alvon ufqlarning jaroxati qonar,
Ko‘kda turnalarning xanjari.
Chug‘urchiq galasi turnalar bilan,
Uchib ketdi ko‘zlar ilg‘amas joyga.
Otlar o‘tlayotgan o‘tloqni tuman,
Sehrgarday berkitdi qayga?
Shamol qari tovuq singari titib,
Xazon shopiradi, daraxtlar yupun.
Xo‘mraygan to‘nkani zimdan qo‘rqitib,
Men kuzgi jimlikda yoraman o‘tin.
14/02/2020.
Kech soat 7:34.
Kanada, Onterio.
O‘sha o‘sha yomg‘ir va o‘shanday yo‘l,
Qachonlardir birga ikkimiz yurgan.
Jilmayib, qo‘limga uzatganding qo‘l,
Ruhim zulmatlarin to‘ldirib nurga.
Ikkimiz yurganda negadir ko‘cha,
Tez tugab qoladi - deganding to‘xtab.
Tun bo‘yi daydiyman, chiroqlar o‘char,
Sensiz ko‘chalarning poyoni yo‘qday.
18/03/2020.
Kunduz soat 10:28.
Kanada, Onterio.
Borliqqa hukmron kuzgi sukunat,
Tumanda daraxtlar ko‘rinar arang.
Paxta talab qilmay qo‘ydi hukumat,
Jimgina uyquni urmoqda dala.
Paxsa devorlarga yopilgan tappi,
Qish beg‘am qaydadir qayraydi qilich.
Quyuq tuman bosgan dalada kampir,
Echkisin izlaydi, qo‘lida xivich.
17/03/2020.
Erta bilan soat 9:31.
Kanada, Onterio.
Kumushdek yaraqlar kulbalar tomi,
Sukunatga cho‘mgan o‘tlog‘u dala.
Shivirlar bahorning yomg‘irli shomi,
Ohista, hech kimga bermasdan halal.
Yomg‘irli zulmatda uzoq yaqinlar,
Xayolga botganday charog‘on kunsiz,
Chaqnar uzoqlarda g‘amgin chaqinlar,
Osmon bilan yerni payvandlab unsiz.
16/03/2020.
Erta bilan soat 8:43.
Kanada, Onterio.
Yulduzlar bosirqab, qaygadir uchar,
Oydin yo‘laklarga to‘shaladi bo‘z.
Odam ko‘rinmaydi bo‘m bo‘sh ko‘chada,
Shu’lalardan qamashadi ko‘z.
Oydinda soyalar misoli ro‘yo,
Qaylardadir ko‘ppak akillar gohi.
Shulaafshon oyga tegib turar go‘yo,
Gullayotgan o‘rikning shoxi.
13/03/2020.
Erta bilan soat 9:16.
Kanada, Onterio.
Ruhing yorishadi, shuuringda mung,
Uylar mo‘risidan o‘rlaydi tutun.
Borliq sukut saqlar, qorzarralarning,
Mahzun shitirlashin tinglamoq uchun.
12/03/2020.
Kunduz soat 11:09.
Kanada, Onterio.
Qosh - kipriging, sochu soqoling malla,
Ko‘zlaring kirtaygan, yuzlaring chuvak.
Bint bilan o‘ralgan uchburchak kalla,
Yupqa lablaringda qimtilgan sumak.
Shtrixmi yo to‘zg‘ir kartinangda yung?
O‘qrayib qaraysan, qovog‘ing uyib.
Ranglar to‘zonida jilvalanar mung,
Ufqlarning etagi bormoqda kuyib.
U yoqda o‘t o‘lan dengizi bormish,
Hali tushmaganmish bug‘doyga o‘roq.
O telba musavvir, devona, darvesh,
Makoni yolg‘izlik, jandasi firoq.
Yulduzlar talaydi ko‘kni beomon,
Olis kulbalarda chiroq yoqarlar.
Umidvor boqadi mag‘ribga hamon,
Chetan devor osha kungaboqarlar.
07/03/2020.
Erta bilan soat 8:36.
Kanada, Onterio.
Ўзбек жамиятида Ибрат Сафо, Шодиёр Сайф сингари виждонли, ҳалол ва жасоратли журналистлар кўпаяверсин!