Зулматда чирилдоқ чириллаган он,
Тўлин ой порласа пайкалга қараб.
Яғир дўппинг кийиб, елкангда кетмон,
Далаларда юрсанг ёлғиз, сув тараб.
Сокин увотларда бўзрайса фонар,
Оқшом юлдузларни бирма бир ёқса.
Оғзини ланг очиб ойдин далалар,
Ойнинг қўрғонига ағрайиб боқса.
Сувлар жилдираса, пушталар тўлиб,
Кўршапалак учса шодон, овозсиз.
Ўлтирсанг порлаган ойга термулиб.
Оддий сувчи бўлсанг, бўлсанг саводсиз.
Шийпон тамондаги сўрида ётсанг,
Ғир - ғир эсаверса тунги шабада.
Уйғонсанг тўрғайлар чулдираётган,
Ўз она юртингда, тонги далада.
7-август, 2010 йил.
Тунги соат 1 дан 56 дақиқа ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
Баҳор келар, тарқалар туман,
Тарқагандай қайғули тушлар.
Қайтиб келар булутлар билан,
Инларини соғинган қушлар.
Ўрик гулларини ўпар дайди ел,
Гуллар бошин эгар, уялиб.
Читтак ноласига қулоқ тутар эл,
Белкуракка ўйчан суяниб.
01/02/2020.
Кеч соат 6:57.
Канада, Онтерио.
Хорғин куз ёмғири ёғиб, чарчаган,
Ёмғирда ойнадек ювилган туйғу.
Одамлар хаёлчан қарар дарчадан,
Ўйчан кўзларида исмсиз қайғу.
Кўлмак кулгичида кумуш халқалар,
Пичирлар дуогўй ёмғирнинг лаби.
Бир юпун мажнунтол маҳзун чайқалар,
Унсиз йиғлаётган паризод каби.
Охир тамом бўлди ёмғир кўз ёши,
Табиат йиғидан тўхтади, тинди.
Гулларнинг ер қадар эгилди боши,
Борлиққа сукунат, ҳаловат инди.
Хаёлчан, тортинчоқ боғлар бир ёнда,
Мармардай ялтирар боғлар йўлаги.
Ғийт - ғийт этар кузги ғамгин осмонда,
Ғозлар галасининг бўм - бўш челаги.
9 июл, 2011 йил.
Тунги соат 2 дан 36 дақиқа ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
Ёмғирларда ялтирайди тош,
Қарар ўйчан табиат ромдан.
Ёғаётган ёмғирмас, кўз ёш,
Кўзларингдан дувиллаб томган.
Сен кетасан соябон қўлда,
Олислайсан мисоли рўё.
Дарахт акси, кўлмакли йўлда,
Чўкиб ётар кўзгуга гўё.
Фироқ жисму жоним қиймалар,
Эриб борар изларингда қум.
Сен кетасан, ғамгин ойналар,
Одам каби йиғлайди юм - юм.
31 июл, 2011 йил.
Кундуз соат 1 дан 29 минут ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
Ловуллаб ёнаркан кузги гулханда,
Гув урар хаёли паришон боғлар.
Ўйчан куз лабида қахрабо ханда,
Қағиллар сукунат қўйнида зоғлар.
Боди изғиринда ялонғоч, юпун,
Яланг новдалари қолса ҳам қақшаб,
Оппоқ чойшаб ичра ухламоқ учун,
Боғлар ечинганда аёлга ўхшаб,
Олис ўлкалардан келгандай қайтиб,
Дарчангдан тўлин ой мўралаган пайт,
Адашган йўловчи сингари дайдиб,
Гоҳо тушларинга кираманми, айт?
13 август, 2011 йил.
Кундуз соат 3 дан 23 минут ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
У стол устида ётган қоғоз марказига
қалам билан нуқта қўяркан, деди:
- Бечора, қанчалар ёлғиз у
қоғознинг қор босган далаларида!..
Сўнгра шоша пиша ўчиргич билан
ўчираркан нуқтани, ўзига ўзи:
-Энди қорбўронда кўринмай кетди -
деди, қайғу билан чуқур хўрсиниб.
Сўнг дераза ортида бўралаб ёғаётган
тунги лайлакқорга термулди узоқ.
05/02/2020.
Кеч соат 5:55.
Канада, Онтерио.
Ёлғиз одимлайсан ўтлоқ томонда,
Кўринмайди кузги йўлларда биров.
Сигиринг излайсан кузги туманда,
Қошу кипригинга қўнади қиров.
Боғлар сукунатга, хаёлга ботган,
Ёстиқ қилиб ётар жимлик ковушин.
Тинглаш учун аста учиб тушаётган,
Япроқларнинг мунгли товушин.
11/02/2020.
Эрта билан соат 8:16.
Канада, Онтерио.
Бу хазон, кўзлари ожиз ошиқнинг
Қўлидаги ўқилмаган хат.
Кимсасизлик, сукунат балки,
Сўзсиз қўшиғидир соқов ҳофизнинг.
Мен бўлсам,
Кузги далаларда, тунги зулматда
Ёлғиз увлаётган қора шамолман.
Сен пастак дераза ёнида,
Қировли гулзорда булбулни кутиб,
Музлаб қолган атиргулмисан?
Чирпираб учаётган қор учқунларичи?
Ёруғ ойналарга талпинаётган
Сон - саноқсиз оппоқ парвоналарми?..
Айтгил, нима учун, кимни соғиниб,
Сочлари қувв оқарди қишнинг?
20 август, 2012 йил.
Кундуз соат 3 дан 20 минут ўтди.
Торонто шаҳри, Канада.
Фарид Усмоннинг сурати ФБ саҳифасидан ўғирлаб олинди.
Фарид Усмонга Ўзбекистон халқ шоири унвони берилса, яхши бўлар эди.
Х.В.
Ватанда яшаб юрган пайтларим, бир кеча ғаройиб туш кўрдим. Тушимда иккита фаришта оёқлари ерга тегмай, ҳавода муааллақ турар, уларнинг бири оппоқ, тирик кабутарни ушлаб олган эди.Кабутар оёғига букланган қоғоз маҳкамланганди. Иккинчи фаришта чиройли жилмайиб, кабутар тутган фариштага қараркан, менга ишора қилиб: Бу ўзиники, бер унга деди. Кабутар тутган фаришта қуш оёғидаги қоғозни менга топширгач, уйғониб, ғалати аҳволга тушиб қолдим.Хотинимга тушимни сўйларканман, уни қўрқитиб: - Тушимда фаришталар мактуб ташлаб кетишди. Афтидан менга у дунёга жўнаш учун чипта келдиёв.Куним битган кўринади. Мабодо менга бир нарса бўлса, болаларни эхтиёт қил.Қўлёзмаларим йўқ бўлиб кетмасин.Эҳ аттанг, қанча шеър, ҳикояю романлар ёзмоқчи эдим.Наҳотки энди нийятимга етолмай, ўлиб кетсам -дедим мен, афсусланиб.
Хотиним бечора бўлса: -Э, шоир, нафасингизни иссиқ қилсангизчи - деди, йиғламсираб. Шу пайт нима учундир шеър ёзгим келиб, стол лампасини ёқдимда, бир зумда "Ватан" деган шеърни ёзиб қўйдим. Эртасига ишга борсам, йўлда мошина - пошина уриб кетиб, пўк этиб ўлиб турмай -деган хаёлда ишга бормасликка қарор қилдим.Эрта билан эса, қазоси етса, қози ўлибди деган мақолни эслаб, қазодан қочиб қутилиб бўладими дедиму, таваккал ишга жўнадим.Кечгача ҳавотирланиб юрдим, лекин фожиа юз бермади. Шундан сўнг, фаришталар келтирган мактуб "Ватан" шеъри эканини англаб етдим.Йиллар ўтиб, мен ҳорижда яшаётганимга қарамай, у шеър Ватанимда, серсаҳифа бир газетанинг муқовасида эълон қилинди. Шунда мен ўша шеърни ростдан ҳам фаришталар олиб келганига юз фойиз амин бўлдим. Шунақа мўъжизалар ҳам юз бериб турар экан бу ҳаётда, азизлар.
Холдор Вулқон.
Ватан
Сен агар буғдой бошоқ бўлсанг, сомонингман, Ватан,
То абад бошинг омон бўлсин, товонингман Ватан.
Барча яхши, барча оқил, барча доно, файласуф,
Қимтиниб бир чеккада юрган ёмонингман, Ватан.
Чор тараф зулмат, туман, увлайди минг минглаб шоқол,
То саҳар гулҳан ёқиб чиққан чўпонингман, Ватан.
Барча жим, тилсиз пусиб, мум тишлаганда ҳайқириб,
Ҳақ сўзин дор остида айтган забонингман, Ватан.
Бўлмасин оввора ёв ойболта қайраб қатлима,
Қатл этиб ўлдирса ҳам, ўлмас омонингман Ватан.
Юртда Вулқон чўққидек бошим булутлардан баланд,
Ёв учун мангу ўтиб бўлмас довонингман, Ватан!
Zulmatda chirildoq chirillagan on,
Toʼlin oy porlasa paykalga qarab.
Yagʼir doʼpping kiyib, yelkangda ketmon,
Dalalarda yursang yolgʼiz, suv tarab.
Sokin uvotlarda boʼzraysa fonar,
Oqshom yulduzlarni birma bir yoqsa.
Ogʼzini lang ochib oydin dalalar,
Oyning qoʼrgʼoniga agʼrayib boqsa.
Suvlar jildirasa, pushtalar toʼlib,
Koʼrshapalak uchsa shodon, ovozsiz.
Oʼltirsang porlagan oyga termulib.
Oddiy suvchi boʼlsang, boʼlsang savodsiz.
Shiypon tamondagi soʼrida yotsang,
Gʼir - gʼir esaversa tungi shabada.
Uygʼonsang toʼrgʼaylar chuldirayotgan,
Oʼz ona yurtingda, tongi dalada.
7-avgust, 2010 yil.
Tungi soat 1 dan 56 daqiqa oʼtdi.
Toronto shahri, Kanada.
Bahor kelar, tarqalar tuman,
Tarqaganday qaygʼuli tushlar.
Qaytib kelar bulutlar bilan,
Inlarini sogʼingan qushlar.
Oʼrik gullarini oʼpar daydi yel,
Gullar boshin egar, uyalib.
Chittak nolasiga quloq tutar el,
Belkurakka oʼychan suyanib.
01/02/2020.
Kech soat 6:57.
Kanada, Onterio.
Xorgʼin kuz yomgʼiri yogʼib, charchagan,
Yomgʼirda oynadek yuvilgan tuygʼu.
Odamlar xayolchan qarar darchadan,
Oʼychan koʼzlarida ismsiz qaygʼu.
Koʼlmak kulgichida kumush xalqalar,
Pichirlar duogoʼy yomgʼirning labi.
Bir yupun majnuntol mahzun chayqalar,
Unsiz yigʼlayotgan parizod kabi.
Oxir tamom boʼldi yomgʼir koʼz yoshi,
Tabiat yigʼidan toʼxtadi, tindi.
Gullarning yer qadar egildi boshi,
Borliqqa sukunat, halovat indi.
Xayolchan, tortinchoq bogʼlar bir yonda,
Marmarday yaltirar bogʼlar yoʼlagi.
Gʼiyt - gʼiyt etar kuzgi gʼamgin osmonda,
Gʼozlar galasining boʼm - boʼsh chelagi.
9 iyul, 2011 yil.
Tungi soat 2 dan 36 daqiqa oʼtdi.
Toronto shahri, Kanada.
Yomgʼirlarda yaltiraydi tosh,
Qarar oʼychan tabiat romdan.
Yogʼayotgan yomgʼirmas, koʼz yosh,
Koʼzlaringdan duvillab tomgan.
Sen ketasan soyabon qoʼlda,
Olislaysan misoli roʼyo.
Daraxt aksi, koʼlmakli yoʼlda,
Choʼkib yotar koʼzguga goʼyo.
Firoq jismu jonim qiymalar,
Erib borar izlaringda qum.
Sen ketasan, gʼamgin oynalar,
Odam kabi yigʼlaydi yum - yum.
31 iyul, 2011 yil.
Kunduz soat 1 dan 29 minut oʼtdi.
Toronto shahri, Kanada.
Lovullab yonarkan kuzgi gulxanda,
Guv urar xayoli parishon bogʼlar.
Oʼychan kuz labida qaxrabo xanda,
Qagʼillar sukunat qoʼynida zogʼlar.
Bodi izgʼirinda yalongʼoch, yupun,
Yalang novdalari qolsa ham qaqshab,
Oppoq choyshab ichra uxlamoq uchun,
Bogʼlar yechinganda ayolga oʼxshab,
Olis oʼlkalardan kelganday qaytib,
Darchangdan toʼlin oy moʼralagan payt,
Аdashgan yoʼlovchi singari daydib,
Goho tushlaringa kiramanmi, ayt?
13 avgust, 2011 yil.
Kunduz soat 3 dan 23 minut oʼtdi.
Toronto shahri, Kanada.
U stol ustida yotgan qogʼoz markaziga
qalam bilan nuqta qoʼyarkan, dedi:
- Bechora, qanchalar yolgʼiz u
qogʼozning qor bosgan dalalarida!..
Soʼngra shosha pisha oʼchirgich bilan
oʼchirarkan nuqtani, oʼziga oʼzi:
-Endi qorboʼronda koʼrinmay ketdi -
dedi, qaygʼu bilan chuqur xoʼrsinib.
Soʼng deraza ortida boʼralab yogʼayotgan
tungi laylakqorga termuldi uzoq.
05/02/2020.
Kech soat 5:55.
Kanada, Onterio.
Yolgʼiz odimlaysan oʼtloq tomonda,
Koʼrinmaydi kuzgi yoʼllarda birov.
Sigiring izlaysan kuzgi tumanda,
Qoshu kipriginga qoʼnadi qirov.
Bogʼlar sukunatga, xayolga botgan,
Yostiq qilib yotar jimlik kovushin.
Tinglash uchun asta uchib tushayotgan,
Yaproqlarning mungli tovushin.
11/02/2020.
Erta bilan soat 8:16.
Kanada, Onterio.
Bu xazon, koʼzlari ojiz oshiqning
Qoʼlidagi oʼqilmagan xat.
Kimsasizlik, sukunat balki,
Soʼzsiz qoʼshigʼidir soqov hofizning.
Men boʼlsam,
Kuzgi dalalarda, tungi zulmatda
Yolgʼiz uvlayotgan qora shamolman.
Sen pastak deraza yonida,
Qirovli gulzorda bulbulni kutib,
Muzlab qolgan atirgulmisan?
Chirpirab uchayotgan qor uchqunlarichi?
Yorugʼ oynalarga talpinayotgan
Son - sanoqsiz oppoq parvonalarmi?..
Аytgil, nima uchun, kimni sogʼinib,
Sochlari quvv oqardi qishning?
20 avgust, 2012 yil.
Kunduz soat 3 dan 20 minut oʼtdi.
Toronto shahri, Kanada.
Ўзбек жамиятида Ибрат Сафо, Шодиёр Сайф сингари виждонли, ҳалол ва жасоратли журналистлар кўпаяверсин!
(The story)
Ватандан ташқарида Ибрат Сафо деган бир ўзбек журналисти бор. У "Би би си ўзбек" радиосида фаолият олиб боради. Ибрат Сафонинг бошқа "журналистлар"дан фарқи, у ўзи тахлил қилаётган воқеаларга ҳеч қачон бир ёқлама ёндошмайди. Воқеаларни ёритиш жараёнида ҳечкимнинг тегирмонига сув қуймайди, ҳечкимга ялтоқланмайди ва ўз манфаати йўлида суҳбатдошига провокацион саволлар бермайди. Тўғриси, мен шундай профессионал ўзбек журналисти борлигидан ва у билан бир замонда яшаётганимдан фахрланаман.
Холдор Вулқон
24/09/2019.
Тонги 7:20.
Канада, Онтерио.
Ўн гулидан бир гули очилмаган... Одатда бу ўхшатиш қайғули кайфиятга эга. Ҳазон кетган умр шундай тасвирланади.
Аммо, “ўн гулдан бир гули очилмаган”ни ижобий оҳангда ҳам айтиш мумкинмикан? Менимча, мумкин. Тескари тарафдан сананг. Одатда, гул очилгандан кейин нима бўлади? Сўлийди. Ўнта гул тўпланган гулдаста гулдонда сўлиб қолганини кўрганмисиз? Унинг бу ҳаётдаги вазифаси тугади - у энди сарғайиб, кукунга айланади.
Инсон умриниям бунга қиёслаш мумкин. Бугун бир дўстимнинг “Ўтмаган кунлар” номли ҳикоясида мана бу мисраларни ўқиб жилмайдим: “Хушбоқ бугун ишдан эртароқ қайтди. Тунги соат ўн иккиларда ҳайдовчиси уни уйига ташлаб кетди...” Ҳушбоқлар бизда кўп, ҳаёт пойгаси қизиган, иш-уй-соққа-иш-мажлис-соққа-соққа ва яна соққа-иш-мажлис. Ўнта гул гуркираяпти, хуллас. Куни билан кўрмайдиган ва тарбиясига вақт ажратолмайдиган фарзандларининг ўқиши ва тўйига, уйига йиғади. Бир неча кун олдин фейсбукдаги бир дўстим пул топишнинг кайфи ҳақида қизиқ бир пост ёзди. Уни ўқиб икки йил олдин саратон орамиздан бевақт олиб кетган дўстимни эсладим. Унинг пули кўп эди. Бор вужуди қандайдир бизнес лойиҳалар, суҳбат чоғида тинимсиз тинғиллайдиган телефонидаги келишувлар, янги-янги пулни туғдираётган пуллари. Харажати ҳам шунга мослашди, данғиллама уй, машина, атрофида ҳар ким гирдикапалак. Лекин, ўлганидан кейин, у ўзи нега бунча пул йиғди экан деб ўйлаганим эсимда. Вафотидан кейин, камига, катта қарзи бор эканини билдик.
Уни ҳаётда кўрсангиз, қаранг, мана унинг ўн гулиям очилган, боракалло деган бўлардингиз. Очилди, ва тезда сўнди.
Одамзот балки тўққиз гулини очиб, бир гулини очмай тургани яхшидир? Бор имкониятингиз ва салоҳиятингизни ишлатиб қўйсангиз, гугурт чўпидек бирдан ёниб, пуфф этиб ўчмайсизми? Балки одамзот каламушлар пойгасидан ўзини сал четга олиб, бир ўйлаб кўриши керак - менга нима керак бунинг ҳаммаси? Биргина ғунчам қолди, шуни авайлай, деб?
Ўн гулдан ҳеч бўлмаса бири очилмай турсин.